U trci za novim slovenačkim reaktorom Vestinghaus i EDF, KHNP istupio iz projekta
Konačni ponuđači za budući reaktor koji će biti lociran u Krškom, pored postojeće nuklearne elektrane Krško, biće američka kompanija Vestinghaus i francuski EDF. Korejski ponuđač KHNP je najavio da u daljem projektu neće učestvovati
Trenutno, Vestinghaus svoju ponudu uglavnom bazira na reaktoru AP1000, snage 1000 megavata dok je najverovatnija ponuda EDF-a EPR (European Pressurized-water Reactor) ili EPR2 (unapređeni EPR), snage do 1650 megavata – obe ove opcije su reaktori hlađeni i moderirani lakom vodom – Pressurized Water Reactor ili PWR). Oba ova dizajna bi se uklopila u projekat JEK2 koji predviđa izgradnju jedne ili dve reaktorske jedinice ukupne snage do 2400 megavata, na istoj lokaciji na kojoj se sada nalazi nuklearna elektrana Krško sa Vestinghausovim reaktorom snage oko 700 megavata.
Treći ponuđač, Korea Hydro & Nuclear Power (KHNP), najavio je da neće dalje učestvovati u tenderskom procesu zbog “promene u poslovnim prioritetima i promene poslovne klime”, mada je indikativno i to da je vrlo lako pomisliti da je u pitanju neka vrsta dogovora između KHNP-a i Vestinghausa. Naime, KHNP i Vestinghaus se godinama u nazad nalaze u pravnom procesu oko intelektualnih prava na KHNP-ove reaktore APR1000 i APR1400. Naime, ova dva dizajna koja KHNP nudi na svetskom tržištu su dizajnirana uz ugovor KHNP i kompanije Combustion Engeneering (CE) još pre nekoliko decenija, ali je u međuvremenu CE došao u vlasništvo Vestinghausa a sa njim i intelektualna prava. Stoga je Vestinghaus već probao da stopira jedan KHNP-ov posao – onaj u Češkoj Republici.
U međuvremenu, međutim, Vestinghaus i KHNP su došli do međusobnog sporazuma i vrlo je verovatno da odustajanje KHNP-a ima veze sa ovim dogovorom dve kompanije.
Vestinghaus izdvajamo i kao kompaniju koja možda ima i malu prednost na ovom tenderu. Prvi reaktor u Krškom je takođe Vestinghausovog dizajna a između njega i buduće reaktorske jedinice JEK2 ukoliko se odluči za Vestinghaus ponudu sigurno postoji određena “porodična sličnost” što je svakako primamljivo sa stanovišta iskustva kadra i bezbednosti.
Sa druge strane, valja dodati i da EPR projekat koji nudi EDF ide sa određenim brojem problema: Elektrane Flamanvil u Francuskoj, Sizvel C i Hinley Point u Velikoj britaniji su radikalno prekoračile rokove i na kraju su bile i osetno skuplje nego što je na početku bilo projektovano. Doduše, EDF trenutno razvija unapređeni EPR2 koji bi trebalo da u budućnosti reši makar deo ovih problema i da bude osetno konkurentniji na tržištu.
A Slovenija, prema prošogodišnjoj proceni, planira na ovaj projekat da potroši između 9,3 milijarde eura za jedan reaktor kapaciteta 1000 (AP1000) megavata i 15,3 milijarde za onaj kapaciteta 1650 (EPR).
No, ostaju politički problemi: JEK2 projekat trebalo je da se nađe na slovenačkom referendumu u novembru, ali je taj referendum otkazan zbog brojnih političkih problema, a WNN navodi da je to “”zbog načina na koji je bio realizovan” (“How it was conducted”). No, problem referendum nike bio samo u njegovoj praksi već i strukturnoj podršci. Veoma brz politički dogovor oko otkazivanja referendum ukazuje da možda on i nije imao političku podršku. Ali bez obzira i na to, slovenački premijer Robert Golob je najavio da će se u Sloveniji referendum održati pre konačne odluke o projektu 2028. godine.
Trenutno vlasništvo nad nuklearnom elektranom Krško imaju GEN Energija, državna slovenačka kompanija i hrvatska elektroprivreda i ona obezbeđuje trećinu električne energije za Sloveniju i nešto manje za Hrvatsku.
S.A.