Klima i energija u izvršnim naredbama Trampovog prvog dana
Prenosimo tekst World Nuclear News koji sažima izvršne dekrete koje je novi američki predsednik Donald Tramp potpisao prvog dana a koji imaju veze sa nuklearnom energijom
Novi američki predsednik Donald Tramp proglasio je nacionalnu energetsku vanrednu situaciju, najavio povlačenje zemlje iz Pariskog sporazuma i imenovao imenovanja na nivou kabineta, uključujući nove šefove Ministarstva energetike i Komisije za nuklearnu regulaciju SAD
U inauguracionom obraćanju u kojem se direktno ne pominju klima ili životna sredina, predsednik je obećao da će „bušiti, i samo, bušiti“ (“drill, baby, drill”) i da će iskoristiti rezerve nafte i gasa u zemlji da podrži ponovno oživljavanje američke proizvodnje. „Snizićemo cene, ponovo napuniti naše strateške rezerve do vrha i izvoziti američku energiju širom sveta“, rekao je on. „Ponovo ćemo biti bogata nacija, a tečno zlato pod našim nogama će pomoći da to učinimo”.
Tramp je potpisao 26 izvršnih naredbi u roku od nekoliko sati od svoje inauguracije: prema Vashington Postu, prvog dana svoje prethodne administracije, potpisao je samo jednu od 220 naredbi koje će kasnije potpisati u naredne četiri godine. Mnoge naredbe koje je predsednik potpisao 20. januara mogle bi da budu osporene na sudu – ističe Vašington post – u pravnom procesu koji bi mogao da uspori ili zaustavi njihovu primenu.
Nacionalna energetska vanredna situacija
Izvršna naredba o proglašenju vanredne situacije u oblasti energetike kaže da nedovoljna proizvodnja energije, transport, rafinacija i proizvodnja energenata „predstavlja neobičnu i izuzetnu pretnju po ekonomiju naše zemlje, nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku“ i kaže da je proširenje energetske infrastrukture „neposredan i hitan prioritet“.
Štaviše, Sjedinjene Države imaju potencijal da iskoriste svoje nerealizovane energetske resurse u zemlji i da prodaju međunarodnim saveznicima i partnerima pouzdano, raznovrsno i pristupačno snabdevanje energijom“, navodi se u akciji. Uranijum je uključen u definiciju termina „energija“ ili „energetski resursi“ u okviru izvršne naredbe.
Opozvani Pariz
U nalogu “Stavljanje Amerike na prvo mesto u međunarodnim sporazumima o zaštiti životne sredine”, predsednik kaže da je politika njegove administracije „da interese Sjedinjenih Država i američkog naroda stavi na prvo mesto u razvoju i pregovorima o bilo kakvim međunarodnim sporazumima koji bi mogli oštetiti ili ugušiti Američka ekonomija ne smeju neopravdano ili nepravedno opteretiti Sjedinjene Države”.
Prema ovom nalogu, „ambasador Sjedinjenih Država u Ujedinjenim nacijama će odmah dostaviti zvanično pismeno obaveštenje o povlačenju Sjedinjenih Država iz Pariskog sporazuma u skladu sa Okvirnom konvencijom Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama“ generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija. „Sjedinjene Države će smatrati da svoje povlačenje iz Sporazuma i sve prateće obaveze stupaju na snagu odmah nakon ove odredbe obaveštenja“, navodi se u naredbi.
Takođe nalaže ambasadoru pri Ujedinjenim nacijama da odmah podnese zvanično obaveštenje o povlačenju SAD iz „svakog sporazuma, pakta, sporazuma ili slične obaveze preuzete u skladu sa Okvirnom konvencijom Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama“ i da „stopira ili opozove“ svaku finansijsku obavezu koju su SAD preuzele u skladu sa konvencijom.
Pariski sporazum ima za cilj da ograniči globalno zagrevanje na znatno ispod 2, a poželjno na 1,5 stepena Celzijusa, u poređenju sa predindustrijskim nivoima. Sporazum je stupio na snagu u novembru 2016. godine, ali je Tramp svoju odluku da se povuče iz njega objavio 2017. tokom svog prvog predsedničkog mandata. Američko povlačenje je formalno završeno u novembru 2020., ali je izvršna naredba o ponovnom ulasku u sporazum bila jedna od prvih koju je potpisao Džo Bajden kada je inaugurisan za predsednika u januaru 2021.
Oslobođena Energija
Izvršna naredba o “Unleashing American Energy” nalaže „trenutnu reviziju svih radnji agencije koje potencijalno opterećuju razvoj domaćih energetskih resursa“. On nalaže šefovima „svih agencija“ da preispitaju postojeće propise i radnje agencija kako bi identifikovali one koji „nametnu neopravdani teret na identifikaciju, razvoj ili korišćenje domaćih energetskih resursa – sa posebnom pažnjom na naftu, prirodni gas, ugalj, hidroenergiju , biogoriva, kritični mineralni i nuklearni energetski resursi“. Takođe, između ostalog, nalaže Američkom geološkom zavodu „da razmotri ažuriranje liste kritičnih minerala koji se nalazi u anketi, uključujući potencijal uključivanja uranijuma“.
Ova naredba ukida 12 naredbi u vezi sa klimom iz prethodne administracije, kao i što odmah ukida „sve aktivnosti, programe i operacije povezane sa Američkim klimatskim korpusom“, inicijative koju je pokrenula tadašnja sekretarka za energetiku Dženifer Granholm, uz pomoć glumca, producenta i zagovornika borbe protiv klimatskih promena Roberta Douni Juniora, 2022. godine u okviru koje su regrutovani profesionalni borci protiv klimatskih promena i u okviru koje je raspoređeno oko 62 milijarde dolara investicija za postizanje klimatskih ciljeva.
„Američki san će se uskoro vratiti i napredovati kao nikada ranije“, obećao je Tramp.
Novoimennovani sekretari
Imenovanja i nominacije koje je Tramp objavio 20. januara uključuju:
Daglas Burgum za ministra unutrašnjih poslova; Kristofer Rajt za ministra energetike; Hauard Lutnik za sekretara za trgovinu; Preston Grifit će biti podsekretar za energetiku; Brendon Vilijams će biti podsekretar za nuklearnu bezbednost; Ingrid Kolb je imenovana za vršioca dužnosti sekretara za energetiku do formalnog imenovanja Rajta.
Predsednik je imenovao Dejvida Rajta za predsednika Regulatorne komisije za nuklearnu energiju, a Marka Kristija za predsednika Federalne regulatorne komisije za energiju.
Tekst u originalu možete pročitati na WNN
Prevod: Stefan Aleksić