Šolc i Habek: penzionisanje nemačkih nuklearnih elektrana je bila ispravna odluka
Na saslušanju nemačkog parlamenta povodom isključivanja nemačkih nuklearnih elektrana nemački premijer Olaf Šolc je branio potez istakavši da je u pitanju bila dobra odluka, dok je ministar energetike Robert Habek komitetu uputio kontraoptužbe. Poslanici koji su istragu zahtevali – tvrde da je odluka bila ideološki motivisana
Kao poslednji svedok, kancelar Šolc je odgovarao na pitanja poslanika kasno uveče, nakon što je komisija prethodno skoro devet sati ispitivala Roberta Habeka, ministra energetike. CDU, koja je i zatražila istražni komitet, je na kraju svih saslušanja svedoka došla do zaključka da su odluke o nastavku rada poslednje tri nemačke nuklearne elektrane 2022. bile „ideološki vođene“.
Šolc: Odluka je bila ispravna
Šolc je, očekivano, branio odluke donete 2022. godine i opisao nuklearno povlačenje kao „ispravno“. Prema njegovom svedočenju. višegodišnje produženje radnog veka nuklearnih elektrana bi bilo “protiv konsenzusa” prethodnih godina i prethodnih saveznih vlada.
Istovremeno, u oktobru 2022. godine, nakon konferencijskog poziva sa operaterima nuklearnih elektrana i dvojicom ministara finansija i ekonomije, došao je do zaključka da bi „najrazumnije rešenje“ bilo da se nuklearne elektrane nastave da rade do sredine aprila 2023. „Moj cilj je bio da obezbedim sigurnost snabdevanja energijom u svim okolnostima“, rekao je Šolc. Ministarstvo životne sredine i Ministarstvo ekonomije su se ispitivanjem mogućnosti daljeg korišćenja nuklearki bavili „otvorenog uma“.
Tokom ispitivanja Šolc je takođe podsetio da u vreme donošenja ove odluke koalicija nije mogla dogovoriti – ističući tu neslaganje između ministarstva energetike i ministarstva finansija, pa je Šolc morao da pribegne korišćenju posebnih izvršnih prava koja ima kao premijer (u suštini: dekret. A koliko je ovo pitanje bilo važno pokazuje i podatak da se poslednji put ovakvom načinu donošenja odluka pribeglo davne 1957. godine).
Habek: kontraofanziva
Robert Habek je svedočio neposredno pre Šolca i njegova je strategija, kako to beleži Zeit, bila “agresivna”: sadašnji ministar energetike i kandidat Zelene stranke za kancelara je nekoliko puta krenuo u “ofanzivu” i optužio prethodne vlade predvođene CDU da su dovele Nemačku u opasnu zavisnost od ruskog gasa. Prema njemu, neki akteri su iskoristili nestašicu gasa 2022. godine kao izgovor da potegnu pitanje preokretanja politike nuklearnog povlačenja i tokom ispitivanja Habek je izrazio sumnju da se komitet više bavi pronuklearnom agendom nego pravim razjašnjenjem odluke donesene 2022.
Habek se branio od optužbi da on i njegovo ministarstvo nisu na “otvoreni način” ispitali mogućnost nastavka rada preostalih nuklearnih elektrana u Nemačkoj tokom energetske krize nakon početka ruskog napada na Ukrajinu. Pa je tako tvrdio da nije bilo nikakve ograničenosti u razmatranju te da je eventualni nastavak rada nuklearki razmatran bez ideoloških predubeđenja. Prema njegovim rečima, pitanje je bilo samo da li će to pomoći sigurnosti snabdevanja i da li je to izvodljivo.
Habek je naglasio da je dugoročnije produženje radna bilo izvodljivo do 2024. i da bi prema informacijama koje je tada imao, nuklearne elektrane bi mogle da rade još tri do pet godina sa novom turom goriva, ali da to za njega nije bila opcija.
A to je potvrdio i kasnije Šolc i stavio do znanja tokom svog ispitivanja da dugotrajnije produženje radnog vremena sa eventualnom novom turom goriva nikada nije bila opcija za njega.
Međutim, notirajmo da su i Šolc i Habek odluku o zatvaranju nuklearnih elektrana branili argumentima o ispravnosti, iako je parlamentarna istraga na prvom mestu ne cilja na pitanje dobre ili loše odluke već na pitanje obmanjivanja javnosti i pralamenta. Notirajmo i iznenađujuće malo interesovanje nemačkih medija za ovu temu (ili je u pitanju samo činjenica da je saslušanje trajalo do veoma kasno, pa je sasvim moguće da ćemo neke detaljnije analize imati danas u toku dana), te da su samo vodeći mediji išta o ovome i preneli.
Dajmo i kontekst: usled Ruskog napada na Ukrajinu, vlada nemačke je na početku 2022. razmatrala tri moguće opcije za svoje nuklearne elektrane: produženje upotrebe postojećeg nuklearnog goriva na još nekoliko meseci, kupovina novih gorivnih elemenata za preostale tri nuklearne elektrane – i ponovno otvaranje tri dodatne elektrane koje su bile zatvorene 1. januara 2022. Na kraju se odlučila za prvu prema kojoj su tri tada preostale reaktorske jedinice (Isar II, Nekarvesthajm II i Emsland) ugašene 2023. Aprila prošle godine, međutim, nemački mediji su došli do saznanja da je prilikom donošenja ove odluke nemačka javnost obmanjena pa su parlamentarne grupe zatražile istragu o ovom pitanju.
S.A.