Slovenija na raskršću

Autor: Tomi Horvat

Slovenačke energetske kompanije su pred ključnim odlukama. JEK2, subvencije ili održiva rešenja – ko će odrediti pravac i da li uopšte znamo kuda nas ti putevi vode?

Prošlo je tačno pedeset godina od postavljanja kamena temeljca za Nuklearnu elektranu Krško (NEK) 1. decembra 1974. godine. Bio je to trenutak koji je promenio slovenačku energetiku i stavio Posavlje na mapu ključnih regija za energetski razvoj . Od tada je NEK proizvela više od 220 milijardi kilovat sati električne energije – pouzdanost na kojoj je Slovenija izgradila svoj ekonomski rast i energetsku stabilnost.

Pedeset godina kasnije NEK i dalje predstavlja okosnicu slovenačkog energetskog sistema, ali na godišnjicu ovog značajnog događaja postavlja se pitanje: da li smo spremni da nastavimo viziju koju je simbolizovao ovaj kamen temeljac?

NEK je simbol energetske samostalnosti i samopouzdanja, ali i podsetnik koliko brzo politika i kratkoročni interesi mogu da potkopaju dugoročne ciljeve. Drugi blok NEK-a, JEK2, koji treba da ojača Sloveniju kao energetskog lidera regiona, ostaje zamrznut u beskrajnim političkim raspravama. Otkazivanje referenduma o projektu nije samo politička odluka – to je znak dublje nesigurnosti u društvu koje nije spremno da razmišlja dalje od sledeće krize.

Ova neizvesnost je još očiglednija kada pogledamo Nemačku. Zemlja koja je svojim „Energievende” obećala zelenu tranziciju bez nuklearne energije sada se davi u visokim cenama i ponovo otvara vrata uglju. Energetska politika, zamišljena kao simbol održivog razvoja, postala je opomena o pogrešnim odlukama. Slovenija sledi ovu strategiju ne razmišljajući o tome da li je ovaj put pogodan za našu realnost.

U međuvremenu, Posavlje, sa svojom istorijskom ulogom energetske prestonice Slovenije, je zarobljena regija. Grupa GEN, okosnica slovenačke energetske industrije, doprineće 2024. više od 100 miliona evra za regulaciju cena električne energije – mera koja donosi olakšanje domaćinstvima, ali istovremeno otkriva fundamentalni problem. Subvencije nisu strategija; one samo odlažu odluke. Ukoliko Slovenija ne uloži u JEK2, Posavje će se suočiti sa stagnacijom, a Slovenija sa povećanom zavisnošću od uvoza i nestabilnim cenama.

Na 50. godišnjicu postavljanja kamena temeljca JEK-a, Slovenija treba da se osvrne unazad i zapita se šta je dovelo do uspeha ovog projekta. To je bila hrabrost, vizija i sposobnost razmišljanja o budućnosti koja prevazilazi jedan politički mandat. JEK2 nije samo projekat – to je prilika da Slovenija još jednom postavi kamen temeljac za svoju energetsku budućnost.

Ali ključna pitanja ostaju bez odgovora. Kuda da se razvija Posavje bez JEK2? Koliko dugo Slovenija može održavati osnovnu infrastrukturu uz subvencije koje se napajaju iz ograničenih javnih sredstava? A ko je odgovoran za odluku koja će odrediti energetski put Slovenije – a time i njenu ekonomsku i stratešku budućnost?

Pedeset godina nakon što je NEK postao simbol hrabrosti i napretka, vreme je da Slovenija ponovo bira. To nije samo tehnološka odluka, već pitanje da li još imamo hrabrosti da gradimo budućnost. Napredak Posavine i slovenačke energetike su neraskidivo povezani, a ako želimo da izbegnemo ponavljanje nemačkih grešaka, potrebno nam je više od obećanja – potrebna nam je akcija.

Tekst je objavljen na portalu Eposavje i u originalu ga možete pročitati ovde.

Prevod: Stefan Aleksić