Finska ušla u istoriju: Posiva dobila dozvolu za rad prvog svetskog trajnog geološkog odlagališta
Finska kompanija Posiva dobila je zvaničnu radnu dozvolu Vlade Finske za postrojenje za inkapsulaciju i trajno duboko geološko odlagalište iskorišćenog nuklearnog goriva Onkalo, smešteno na lokaciji Olkiluoto. Ovim je Finska postala prva zemlja u svetu koja je dobila licencu za operativni rad jednog ovakvog kapitalnog objekta, čime je na jedan od nekoliko mogućih načina rešeno pitanje krajnjeg zbrinjavanja radioaktivnog otpada
Dozvola važi do kraja 2070. godine i omogućava kompaniji Posiva (koja je u zajedničkom vlasništvu finskih energetskih gigata TVO i Fortum) da bezbedno skladišti i odloži do 6.500 tona uranijuma iz nuklearnih elektrana Olkiluoto i Loviša. Iskorišćeno gorivo će se pakovati u čelično-bakarne kapsule i polagati u duboke stenske formacije na dubini od oko 450 metara. Ukupno se planira polaganje oko 3.300 kapsula u 100 odlagališnih tunela ukupne dužine 35 kilometara, a operacije odlaganja trajaće sve do 2120-ih godina, nakon čega će kompletan kompleks biti trajno zapečaćen i predat na nadzor državi.
Izrazito rigorozan proces licenciranja obuhvatio je detaljne bezbednosne provere Finske uprave za radijacionu i nuklearnu bezbednost (STUK), koja je u avgustu ove godine zvanično potvrdila da postrojenje ispunjava sve zakonske normativne standarde. Pre samog početka ubacivanja prvih gorivnih sklopova, STUK će izvršiti još jednu završnu inspekciju. Generalni direktor kompanije Posiva, Ilka Poikalainen, istakao je da je ovo istorijski dan koji predstavlja krunu više od 40 godina sistematskog rada, naučnih istraživanja, društvene stabilnosti i visokog poverenja javnosti.
Komentar
Decenijama unazad, najveći (i često jedini preostali) argument protivnika atomske energije bio je – šta raditi sa radioaktivnim otpadom nakon što reaktor završi radni vek. Finska je ovim projektom praktično i na terenu zatvorila celokupan nuklearni gorivni ciklus, dokazavši da tehnologija trajnog i dubokog geološkog odlaganja nije nikakav teoretski koncept već bezbedna, izvodljiva i industrijski zrela realnost. Izgradnja odlagališta na dubini od 450 metara u stabilnim stenskim formacijama starim 1,9 milijardi godina pruža konačan tehnički i politički odgovor na pitanje generacijske odgovornosti, te postavlja visoke standarde i trasira put i za druge države poput Švedske, Francuske i SAD koje razvijaju slične koncepte.
Ali mi ponavljamo da imamo malu skepsu prema samom konceptu trajnog odlagališta, pa navodimo ono što smo koliko malopre rekli u vesti o slovenačkom projektu trajnog odlagališta: “nismo sigurni da je trajno odlaganje istrošenog nuklearnog goriva – samo po sebi – ekonomski pametan potez. Istrošeno nuklearno goriva, naime, nije zapravo “istrošeno”, jer se u njmu i dalje nalazi najveći procenat nuklearnog materijala koji bi se reprocesovanjem mogao iznova iskoristiti.”
Izvor: World Nuclear News
S.A.