Guglu polovina kapaciteta finske NE. Investicije obezbeđuju produženje rada reaktora do 2050.
Finska energetska kompanija Fortum i tehnološki gigant Google potpisali su dugoročni ugovor o kupovini električne energije (Power Purchase Agreement – PPA) koji pokriva do 50% ukupnog kapaciteta nuklearne elektrane Loviša u periodu od 2030. do 2049. godine (uz smanjeni obim koji počinje 2028). Ova transakcija pruža finansijsku sigurnost za investicije u produženje radnog veka prve finske nuklearke, ali ponovo otvara pitanje finansijske nadmoći big-tek sektora u trci za čisto bazno napajanje
Elektrana Loviša (Loviisa), koja ima dva reaktora tipa VVER-440 i pokriva više od 10% ukupnih potreba Finske za strujom, dobila je dozvolu za rad do kraja 2050. godine. Međutim, da bi radila narednih četvrt veka, Fortum mora da sprovede obiman investicioni program vredan oko milijardu evra. Oko 80% tih projekata (vrednosti 700 miliona evra) do sada nije imalo donetu konačnu investicionu odluku. Priliv Guglovog kapitala sada daje Fortumu predvidljive prihode neophodne za završetak modernizacije i povećanje snage elektrane.
Ugovor dolazi u trenutku kada Gugl najavljuje ugradnju 13 milijardi evra u nove centre podataka (data centre, podatkovne cente, centre za obradu podataka, procesne cente – ove ćemo nazive koristiti ravnopravno – upravo konsultujemo pravopisne standarde) u Finskoj tokom 2027. i 2028. godine, uz dodatne memorandume o saradnji na razvoju novih nuklearnih kapaciteta, obnovljivih izvora i baterijskih sistema (uključujući baterijsko postrojenje snage 94 megavata (podaci o kapacitetu još uvek nisu javno objavljeni) u Kajaniju).
Komentar portala Nuklearna perspektiva:
Iz ugla energetske infrastrukture, vest da je jedna značajna nuklearna elektrana obezbedila finansijska sredstva za produženje rada do 2050. godine nesumnjivo je pozitivna – Loviša ostaje na mreži kao pouzdan izvor niskougljenične energije. Međutim, ovaj sporazum još jednom ogoljava duboku asimetriju koja se stvara na globalnom tržištu električne energije.
Procvat veštačke inteligencije i masovna izgradnja podatkovnih centara doveli su do situacije u kojoj velike tehnološke kompanije direktno zakupljuju ogromne procente postojećih i buduih baznih kapaciteta. Kompanija poput Gugla ima praktično neograničen finansijski potencijal da ponudi cenovne garancije i zakupi 50% jedne nacionalne nuklearke na 20 godina. Pa kako Loviša proizvodi oko 10% elektrine energije za Finsku a gugl je “kupio” polovinu; to praktično znači da potpisivanjem ovog ugovora oko 5% finske električne energije “nestaje” sa mreže. Pritom – teško da bi mogli da budemo ubeđeni da Finska nije sama mogla da zatvori finansijsku konstrukciju od milijardu evra koja je maltene zanamariva u odnosu na, na primer, izgradnju EPR reaktora u Olkiluotou koji je koštao, procenjuje se, oko 11 milijardi evra.
U redakciji Nuklearne Perspektive smatramo da podatkovni centri i AI infrastruktura ne smeju imati prioritet u pristupu energiji u odnosu na građane i tradicionalnu privredu.
Finansijska nadmoć Big Tech sektora omogućava im da „rezervišu” najčistiju i najpouzdaniju energiju za svoje potrebe. Prepuštanje ključne energetske infrastrukture korporativnim ugovorima nosi brojne rizike: rizik od istiskivanja domaćinstava i lokalne industrije na nestabilniji i skuplji deo mreže, strukturno povećanje cene energije za građane, gubitak suvereniteta nad energetksim sistemom i drudge opasnosti. Privatni kapital Velikih tehnoloških kompanija može da reši probleme investicija energetskih kompanija – ali kreatori politike moraju postaviti jasne mehanizme zaštite kako javni interes i energetska pristupačnost za stanovništvo ne bi postali sekundarni u odnosu na zahteve servera i algoritmata.
Izvor: World Nuclear News / Fortum / Interesting Engineering / Inspent (…)
S.A.