Ozbiljne ambicije Švedske: primer iz kojeg treba učiti
Švedska vlada odobrila je sredstva za istraživanja u oblasti izrade i tehničke izvodljivosti zaokruženog sistema za dobijanje energije iz fisionog materijala
Sredstva od ukupno 50 miliona švedskih kruna (4,7 miliona dolara) univerzitetu u Geteborgu je odobrila švedska agencija za energiju u okviru projekta MUST (Multidisciplinary Commitments for Sweden’s Gen IV Technology and Expertise) a ova će sredstva biti alocirana u istraživanja koja će se baviti razvojem veoma naprednih tehnologija u koje se uključuju i istraživanja potencijalnih dizajna reaktora IV generacije, kao i zatvorenog gorivnog ciklusa. Cilj projekta je revitalizacija i osnaživanje ekspertize na nacionalnom nivou o pomenutim tehnologijama.
Ova finansijska injekcija najveća je finansijska podrška koju su akademske institucije ove severnoevropske zemlje dobile poslednjih decenija i uključivaće nekoliko univerzitetskih i istraživačkih institucija: Kalmers tehnološki univerzitet (Chalmers University of Technology), Kraljevski institut za tehnologiju (Royal Institute of Technology (KTH)) kao i univerzitet u Upsali, a pored toga će ojačati i postojeće projekte u ovoj oblasti ANItA (Academic-industrial Nuclear technology Initiative to Achieve a sustainable energy future) i SUNRISE (Sustainable Nuclear Energy Research In Sweden).
Jedan od neposrednih ciljeva je i dizajn i izgradnja autohtonog malog modularnog reaktora (Small Modular Reactor – SMR) koji će izvesti, kako sada stoji, komercijalna kompanija Kärnfull Next AB početkom 2030-ih. No, pored ovog primarnog i lako merljivog cilja, sekundarni (i, naravno, onaj koji će biti i nešto teže izmeriti) je izgradnja nacionalnih naučnih, istraživačkih i praktičnih kapaciteta u ovoj oblasti. Angažovanjem mladih stručnjaka i alokacijom sredstava za obrazovanje mladog kadra inicijativa kani da “podmladi” švedske naučne i obrazovne strukture u ovoj oblasti.
Iz ovoga nekoliko stvari postaju jasne. Nuklearne tehnologije – do pre nekoliko godina gotovo ostrakizovane tehnologije – sada konačno zauzimaju svoje pravo mesto: neizbežan i efikasan izvor ugljenično neutralne električne (ili toplotne) energije. Države se poslednjih godina sve lakše odlučuju na ovakve korake, a sada, vidimo, i intenzivno rade na stvaranju strukture iza ovih kompleksnih tehnologija – naučne i obrazovne strukture u prvom redu. A one države koje razmišljaju pametno razmišljaju dugoročno. I Švedska – kao država koja očigledno misli pametno – tako razmišlja ni manje ni više nego o reaktoru četvrte generacije i zatvorenom gorivnom ciklusu.
Nisu više, dakle, ovakvi egzotični i napredni projekti rezervisani samo za Rusiju, SAD, Kinu ili Francusku. Naravno, tu ima mnogo nivoa i pitanja koja ostaju za sada nejasna: na primer gde će i na čemu ovaj program završiti. Iako se najavljuje rad na malom modularnom reaktoru četvrte generacije i zatvorenom gorivnom ciklusu, nije sigurno da će se tu i završiti – ako se završi i samo sa autohtonim dizajnom modularnog reaktora – sasvim je dobar rezultat.
A tu se negde nalazi i upozorenje za nas koji u pravcu nuklearne energije tek gledamo: bolje bi bilo da požurimo jer ćemo vrlo brzo izgubiti korak.
Dalji razvoj događaja kao medij ćemo svakako itekako pomno pratiti.
S.A.