Turska – poreske olakšice Rosatomu: kome služi “Build-Own-Operate” model u Akuju?
Turski parlament usvojio je zakon kojim se kompanijama koje upravljaju nuklearnim elektranama daju obimna poreska oslobođenja sve do 31. decembra 2045. Godine, piše Nordic Monitor
Amandmani uneti u zakon o porezu na dobit u poslednji čas oslobađaju nuklearne operatore od plaćanja poreza na dodatu vrednost (PDV) na investicione nabavke i građevinske radove, kao i od administrativnih i taksenih troškova za ugovore o finansiranju i nabavci opreme.
Ali iako turske vlasti ovaj potez pravdaju potrebom da se privuku investicije za dostizanje 20.000 megavata nuklearnog kapaciteta do 2050. godine, neposredni dobitnik ovih mera jeste ruska državna korporacija Rosatom, koja privodi kraju izgradnju prvog reaktora u elektrani Akuju (Akkuyu) na obali Sredozemnog mora, takođe navodi Nordic Monitor.
5 milijardi dolara olakšica
Ovaj potez izazvao je oštru reakciju turske opozicije i stručne javnosti, pre svega zbog specifične prirode projekta Akuju: on je pionirski BOO model (Build-Own-Operate) i jedinstven u svetu po tome što ruska kompanija Rosatom ostaje većinski vlasnik elektrane, nosilac komercijalnih prihoda i operater i nakon završetka izgradnje.
Predstavnici glavne opozicione Republikanske narodne partije (CHP) ističu da su prethodni poreski podsticaji za Akuju već dostigli vrednost od oko 9,8 milijardi dolara, a da će novi paket doneti Rosatomu dodatnih 5 milijardi dolara uštede u narednim godinama.
Ali, dodajmo i to da poreska oslobođenja dolaze u trenutku kada se Rosatom suočava sa međunarodnim sankcijama koje mu otežavaju pristup zapadnim finansijskim tržištima, što je već izazivalo probleme što se tiče zarada i uzrokovalo razmatranje prodaje dela vlasništva a da je Akuju jedan od najvažnijih infrastrukturnih projekata u Turskoj danas.
Takođe, Nordic Monitor podseća da pored novih poreskih olakšica, projekat Akuju odranije garantuje Rosatomu izuzetno povoljne uslove na tržištu. Turska državna kompanija obavezala se ugovorom da tokom 15 godina otkupljuje 70 procenata električne energije iz prva dva reaktora i 30 procenata iz druga dva reaktora po prosečnoj garantovanoj ceni od 12,35 američkih centi po kilovat-satu – što je znatno iznad prosečne veleprodajne cene struje u Turskoj.
Prvi od ukupno četiri reaktora pojedinačne snage od 1.200 megavata (ukupno 4.800 megavata) trebalo bi da počne sa radom do kraja 2026. godine, dok se dostizanje punog kapaciteta očekuje do 2028. godine. Zvanična Ankara naglašava da će elektrana zameniti uvoz od oko 7 milijardi kubnih metara prirodnog gasa godišnje.
Takođe, elektrana je projektovana za upotrebu gorivnih kaseta koje proizvodi TVEL, kćerka-firma Rosatoma i prema ugovoru, alternativni isporučioci goriva ne mogu se koristiti bez ruske sertifikacije, čime Turska ostaje u zavisna od Moskve tokom čitavog operativnog veka elektrane Akuju.
Doduše, ne znači i da Turska nuklearna industrija ostaje zavisna: Turska vlada paralelno vodi pregovore sa partnerima iz SAD, Kine i Južne Koreje za izgradnju druge i treće nuklearne elektrane u Sinopu i Trakiji, najavljujući da će ti projekti insistirati na većem učešću domaće industrije i transferu tehnologije.
Izvor: Nordic Monitor
S.A.