Istorijski tender u Litvaniji: 400 miliona evra za demontažu RBMK reaktora u Ignalini
Litvanska državna kompanija Altra, zadužena za dekomisiju nuklearne elektrane Ignalina, pokrenula je međunarodni tender za projektovanje i demontažu jezgara dva reaktora tipa RBMK-1500. Ugovor, čija se vrednost procenjuje na oko 400 miliona evra (457 miliona dolara), obuhvata kompletan ciklus: od inženjeringa i licenciranja, preko nabavke specijalizovane opreme, do samog uklanjanja radioaktivnog materijala i upravljanja otpadom
Generalni direktor kompanije Altra, Linas Baužys, opisao je ovaj zadatak kao „najvažniju i tehnički najzahtevniju fazu celokupnog megaprojekta dekomisije“, uputivši poziv globalnoj nuklearnoj zajednici da se priključi poduhvatu koji nikada ranije nije izveden nigde u svetu.
Tender se sprovodi u dve faze preko elektronskog portala Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD). Prva faza, koja podrazumeva podnošenje tehničkih predloga, otvorena je do 5. novembra 2026. godine, dok će finansijske ponude uslediti nakon toga. Dodela ugovora očekuje se 2027. godine, a procenjuje se da će sam projekat demontaže trajati čak 16 godina. Finansiranje je u potpunosti obezbedila Evropska komisija preko Međunarodnog fonda za podršku dekomisiji Ignaline, kojim upravlja EBRD.
Zašto je RBMK tehnologija tehnički košmar za dekomisiju?
Unutar nuklearne industrije, proces zatvaranja i demontaže reaktora je uvek kompleksan, ali sovjetski dizajn RBMK (Reaktor Bolshoy Moshchnosti Kanalnyy) predstavlja posebnu klasu rizika i inženjerskog izazova i smatra se jednim od najvećih izazova ove industrije – izazova koji još uvek nisu rešeni.
Za razliku od zapadnih reaktora sa vodom pod pritiskom i reaktora sa ključajjućom vodom (PWR/BWR) gde se jezgro nalazi unutar jedne masivne čelične posude, RBMK je reaktor sa grafitnim moderatorom i zasebnim kanalima za gorivo. Jezgra u Ignalini su smeštena u okna dimenzija 21 sa 21 metar u preseku i 25 metara dubine.
Ključni izazov koji dekomisiju RBMK-a čine nezapamćenim tehnološkim problemom je sam njihov dizajn: jezgro se sastoji od velikog broja grafitnih blokova kroz koje prolaze kanali sa gorivom. Tokom decenija rada, ovaj grafit je bio izložen intenzivnom fluksu neutrona, što je dovelo do akumulacije visoko radioaktivnih izotopa a grafit takođe pati od tzv. Vignerovog efekta (akumulacije unutrašnje energije pod uticajem zračenja), što zahteva ekstremno oprezno rukovanje kako bi se izbeglo nekontrolisano oslobađanje energije i paljenje grafita (koje je do sada i izazvalo jedan nuklearni incident – onaj u Vindskejlu 1957.
Ukupno će iz oba reaktora biti demontirano oko 25.000 tona materijala. Veliki deo toga čini dugovečni radioaktivni otpad visokog nivoa aktivnosti, što znači da je rad ljudi u oknima nemoguć. Sve operacije moraće da izvedu specijalno projektovani roboti i daljinski upravljani sistemi koji tek treba da budu razvijeni za ovaj projekat.
Inače, Litvanija je ugasila reaktor 1 u decembru 2004, a reaktor 2 u decembru 2009. godine, što je bio ključni uslov za njen ulazak u Evropsku uniju. Iako su reaktori u Černobilju (takođe RBMK tipa) zapečaćeni u sarkofagu nakon katastrofe, a ostali reaktori ovog tipa u Rusiji i dalje rade ili čekaju na red, i Litvanija je prva zemlja na svetu koja započinje potpunu fizičku demontažu jezgra neog RBMK reaktora.
Izgradnja “ljudske infrastrukture” i transfer znanja
U verziji RBMK-1500, koja je građena ekskluzivno u Ignalini, Sovjetski Savez je pokušao da postigne maksimalnu snagu (1500 megavata) optimizacijom protoka rashladne vode, iako su reaktori kasnije radi bezbednosti redukovani na 1300 megavata. Poslednji kontejner sa istrošenim nuklearnim gorivom prebačen je u privremeno suvo skladište na lokaciji u aprilu 2022. godine, čime je teren raščišćen za finale dekomisije koje bi trebalo da bude završeno do 2038. godine.
Za region Balkana i zemlje “novajlije” koje tek razmatraju ulazak u nuklearne programe, projekat u Ignalini nosi fundamentalnu lekciju o važnosti planiranja celokupnog životnog ciklusa tehnologije (Lifecycle Assessment).
Vršilac dužnosti ministra energetike Litvanije, Žygimantas Vaičiūnas, naglasio je upravo ovu dimenziju – stvaranje nove vrednosti kroz znanje: „Iskustvo koje ćemo steći zajedno sa tehnološkim rešenjima koja ćemo razviti pružiće dragoceno znanje za druge zemlje koje se suočavaju sa sličnim izazovom u budućnosti. Ovo je dokaz da je Litvanija sposobna da iznese najkompleksnije svetske projekte nuklearne dekomisije uz poštovanje najviših bezbednosnih standarda.“
Litvanija time ne rešava samo svoj ekološki i infrastrukturni problem, već se pozicionira kao globalni lider u specifičnoj niši nuklearnog inženjeringa, pretvarajući nasleđeni sovjetski tehnički teret u sopstveni izvozni resurs znanja i ekspertize.
Izvor: World Nuclear News / Energynews
S.A.