Kineski reaktor San’ao 2 uspešno prošao „vruće testove“
Drugi blok nuklearne elektrane San’ao u kineskoj provinciji Džedžang uspešno je završio fazu toplih funkcionalnih ispitivanja. Ovim je potvrđeno da su sistemi reaktora spremni za rad pod nominalnim pritiscima i temperaturama, čime je otvoren put za punjenje gorivom i komercijalni rad planiran za 2027. godinu
Topla funkcionalna ispitivanja (Hot functional tests) simuliraju realne termičke uslove rada elektrane pre nego što se u reaktor unese nuklearno gorivo. Tokom testova proverava se nepropusnost primarnog kola, rad sigurnosnih sistema i stabilnost opreme pri ekstremnim temperaturama.
Kineska korporacija CGN (China General Nuclear) objavila je da je faza „vrućeg puštanja u rad“ na drugom bloku postignuta za 51,9 meseci od prvog nalivanja betona, što predstavlja izuzetno visok tempo izgradnje za reaktore treće generacije.
Tehnologija i strateški značaj
Elektrana San’ao koristi domaći kineski dizajn Hualong One (HPR1000) reaktor sa vodom pod pritiskom, uporediv sa Rosatomovim VVER, Vestinghausovim AP1000, KHNP-ovom APR1400 i EDF-ovom APR reaktorima. Na ovoj lokaciji planirano je ukupno šest identičnih jedinica: blok 1 je već postigao prvu kritičnost u februaru i povezan je na mrežu u martu ove godine, blok 2 se očekuje na mreži 2027. godine a blokovi 3, 4, 5 i 6 se nalaze u različitim fazama izgradnje i planiranja (kamen temeljac za 3. jedinicu izliven je u decembru prošle godine).
Kada svih šest reaktora bude u pogonu, elektrana će proizvoditi više od 54 teravatčasova električne energije godišnje, što će smanjiti emisiju ugljen-dioksida za preko 51 milion tona svake godine. Ali, iako ovi brojevi zvuče i izgledaju impresivno – jako impresivno – podsećamo da nuklearna energija u Kini obezbeđuje samo oko 5% električne energije i da se najveći deo kineske električne energije i dalje dobija iz uglja.
Privatni kapital i energetska poluga
Ova vest sadrži jedan podatak koji na me veoma zanimljiv: projekat San’ao je prvi nuklearni projekat u Kini koji uključuje privatni kapital. Kompanija Geely Technology Group (vlasnik brenda Volvo) poseduje 2% udela u elektrani. Pa iako je većinski vlasnik država (CGN sa 46%), ulazak privatnih giganata poput Geely-ja pokazuje ratuće interesovanje industrije za izgradnjom energestske infrastrukture.
Takođe, možda i ne moramo da navodimo: zanimljiva je i brzina. Kineski uspeh u postizanju rokova (ispod 52 meseca za “vruće testove”) direktna je posledica odluke da se gradi serija identičnih reaktora (Hualong One), što drastično smanjuje troškove i rokove izgradnje.
Izvor: World Nuclear News
S.A.