WNA: nacionalni ciljevi prevazilaze planirano „utrostručenje” globalnih kapaciteta ali i detalji o programu u Srbiji 

Prema prvom „World Nuclear Outlook” izveštaju Svetske nuklearne asocijacije, globalni kapacitet bi mogao dostići 1.446 gigavata do 2050. godine. Međutim, ostvarenje ovog cilja zahteva stopu izgradnje koja je dvostruko veća od istorijskog vrhunca iz 1980-ih

Svetska nuklearna asocijacija (World Nuclear Association – WNA) izveštaj je objavila u Davosu. Izveštaj izdvajamo kao veoma uticajan jer gotovo da menja percepciju o budućnosti nuklearne energije. Analiza nacionalnih ciljeva koju je predstavila WNA pokazuje da su vlade širom sveta postavile zadatke koji ne samo da ispunjavaju deklaraciju o utrostručenju nuklearnih kapaciteta sa COP28 (cilj od 1.200 gigavata), već je značajno premašuju, ciljajući na neverovatnih 1.446 gigavata do sredine veka.

Što se tiče trenutnog stanja, trenutno u svetu operiše oko 440 reaktora sa ukupnim kapacitetom od 397 gigavata, dok je u izgradnji još 70 reaktora. Ali i pored toga, da bi se dostigli zacrtani planovi, svet bi morao da preduzme do sada neviđenu industrijsku mobilizaciju.

Izveštaj mapira rast u tri ključne faze:

• Do 2030: rast se oslanja na reaktore koji su već u fazi izgradnje.
• 2030–2035: rast će se oslanjati na već planirane projekte.
• Nakon 2035: dominiraće predloženi i potencijalni vladini programi koji još uvek čekaju konkretne korake.

Najveći izazov leži u brzini priključivanja na mrežu. Dok je u periodu do 2030. godine potrebno dodavati oko 14,4 gigavata godišnje, ta stopa mora dramatično da poraste na 65,3 gigavata godišnje u periodu od 2046. do 2050. A to je otprilike dvostruko više od najviše stope izgradnje i priključivanja na mrežu koje su ikada zabeležene: tokom osamdesetih godina prošlog veka.

WNA uz to upozorava da „politička obećanja” moraju postati realni i ispunjivi planovi. Ključne WNA preporuke uključuju: produženje radnog veka za operativne reaktore (podrška radu postojećih reaktora na 60 do 80 godina gde god je to tehnički izvodljivo); reformu tržišta (odnosno u prvom redu setu misli na pravedan tretman nuklearne energije u okviru niskougljeničnih izvora); izgradnju “ljudskog kapitala” i lanaca snabdevanja (odnosno, hitan razvoj obrazovne infrastrukture za proizvodnju kvalifikovane radne snage kao i proširenje kapaciteta za proizvodnju komponenti i goriva).

Izveštaj WNA iz Davosa potvrđuje ono o čemu pišemo već neko vreme: nuklearna energija je postala skoro imperativ opstanka. Međutim, brojka od 1.446 gigavata nam otkriva duboku napetost između političkih želja i industrijske stvarnosti i realnosti. 

Jr da bismo dostigli stopu izgradnje koja je duplo veća od one iz 80-ih, biće potrebno koordinisati lance snabdevanja i obrazovni sistem. Podatak da nam je potreban tempo izgradnje veći nego u zlatno doba nuklearne ere (1980-ih) znači da se suočavamo sa ogromnim deficitom inženjera i majstora. A povrh svega, dodajemo i da čak 542 gigavata navedenog dodatnog kapaciteta u vladinim ciljevima koji se navode u izveštaju još uvek nema identifikovane projekte. 

Dakle, moramo da primetimo da je izveštaj svetske nuklearne asocijacije u velikoj meri bazirana na procenama i očekivanjima koje bi mogle da se okarakterišu kao “preterano optimistične”. Planovi vlada su jedno, a realnost je nešto sasvim drugo, pa tako izdvajamo Ugandu za koju se tvrdi da je vladin plan instaliranje čak 25 hiljada megavata do 2050 (gledali smo nekoliko puta da bi bili sigurni). 

A pažnju smo obratili i na deo izveštaja koji je posvećen Srbiji. U njemu se navodi ukidanje moratorijuma krajem pretprošle godine te se beleži da je plan Srbije da do 2042. godine na mreži ima prvih 250 megavata nuklearnih kapaciteta, što bi vrlo verovatno značilo da se planira izgradnja jednog malog modularnog reaktora. Nakon ovog prvog instaliranog, planira se relativno brz rast kapaciteta te porast instaliranog kapaciteta na 1200 megavata do 2049. godine. Takođe se navodi i da je Srbija u martu 2024. godine tražila “pomoć od zemalja koje imaju nou-hau iz oblasti finansiranja i izgradnje malih modularnih reaktora”. 

Izvor: WNN, WNA 

S.A.