Bugarska neće prodavati reaktorske komponente Ukrajini
Bugarska vlada odlučila je da ne prodaje komponente svoja dva sovjetska nuklearna reaktora sa vodom pod pritiskom iz svoje nuklearne elektrane Belene Ukrajini, navodi se u izveštaju Forbsa u Bugarskoj a prenosi Kijevpost
Vrhovna rada, ukrajinski parlament, ranije je odobrila kupovinu ruske opreme za upotrebu u nuklearnoj elektrani Hmeljnicki, a odobrenje odluke je potpisao ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u februaru. Komponente su trebale biti iskorišćene za pokretanje blokova 3 i 4 u nuklearnoj elektrani Hmeljnicki.
Ranije je Kijevpost izvestio da Ukrajina planira da izgradi dva zapadna i dva sovjetska nuklearna reaktora u Hmeljnickom kako bi kompenzovala proizvodnju energije poremećenu ruskim napadima na energetsku infrastrukturu zemlje. Ali je sada Bugarski parlament odbio da isporuči komponente dva reaktora koji neupotrebljeni trenutno stoje u Bugarskoj.
Atanas Zafirov, zamenik bugarskog premijera i predsednik Bugarske socijalističke partije (BSP), objavio je da su odluku „podržali svi partneri u vladi“. „Kao motiv, potpredsednik Vlade je istakao da naša zemlja treba da razvija nuklearnu energiju, posebno imajući u vidu sve veću cenu struje u svetu“, piše Forbs.
Za Ukrajinu, ovaj potez je od velike važnosti i odluka Bugarske će biti veliki udarac jer trenutno pokušava da nadoknadi proizvodne kapacitete elektrane u Zaporožju koja se nalazi pod kontrolom ruskih snaga. Izgradnja dve nove jedinice u Hmeljnickom predstavljao je jedan od načina da u vanrednoj situaciji zadovolji potrebe za proizvodnjom električne energije.
Ukrajina je pre početka rata skoro polovinu električne energije dobijala iz svojih 15 nuklearnih reaktora koji su raspoređeni u četiri postojeće nuklearne elektrane od kojih je najveća ona u Zaporožju sa šest reaktorskih jedinica. Ona je, međutim, pod kontrolom ruskih snaga od samog početka rata i sve su jedinice trenutno uvedene u stanje hladnog gašenja. Rešenje sa kupovinom komponenti bugarskih reaktora bi trebalo da “prespoji” situaciju dok se ne realizuje plan za izgradnju devet jedinica Westinghausovih reaktora AP1000.
Inače, prvi reaktor u Hmeljnickom je na mrežu priključen 1987. godine, ali su radovi na tri druga reaktora zaustavljeni sa raspadom Sovjetskog Saveza 1990. godine. Radovi na drugom reaktoru su ponovo započeti te je on na mređu priključen 2004. godine, ali blokovi 3 i 4 su ostali nezavršeni. Ukrajina se nada da će kupovinom komponenti iz Bugarske moći da ih i završi.
Sa druge strane projekat Belene u severnoj Bugarskoj bio izgradnja dva bloka sa ruskim reaktorima VVER-1000 snage od po 1000 megavata. Radovi su počeli 2008. godine, oprema je plaćena i isporučena 2017. godine i od tada se čuva u skladištu ali je projekat imao velike probleme sa finansiranjem, pa je tadašnja vlada je formalno okončala planove za projekat 2023. godine.
Međutim, dodajmo još nešto: Kijevpost se pita, u međuvremenu, “zašto se ukrajinska vlada nije obratila zapadnom proizvođaču kao što je Vestinghaus da kupi reaktore koji nude noviju tehnologiju i superiornije od sovjetskih standarda”. Stoga moramo da dodamo: Ukrajina jeste u pregovorima o izgradnji nuklearnih reaktora Vestinghausovog dizajna, i već ima nekoliko Vestinghausovih reaktora koji su operativni, pa nam pitanje nije jasno. Ono što nam jeste jasno je da je američki predsednik Donald Tramp predložio nešto krajnje nestandardno – a to je da Sjedinjene Američke Države “preuzmu kontrolu” nad ukrajinskim reaktorima, pa je možda ovo pokušaj – po svemu sudeći neuspešan – Ukrajine da zadrži makar zrno energetskog suvereniteta.
S.A.